Dvorac Pavlović, nekada raskošni dvorac za razonodu izgrađen 1863. godine pod vlašću Napoleona III, i dalje nosi tragove svoje slavne prošlosti uprkos propadanju. U prizemlju se naziru ostaci prošlog doba: bilijarska soba, trpezarija i sala za prijeme podsećaju na nekadašnju raskoš. Dva stepeništa, jedno veličanstveno sa klavirom za gospodara i drugo diskretno za sluge, svedoče o društvenoj hijerarhiji koja je tada vladala ovim mestom.
Kupljen od Portugalaca, dvorac je doživeo svoju tragičnu sudbinu nakon snažne oluje 1999. godine, koja je ostavila nepremostive štete za njegove nove vlasnike. Zbog nedostatka sredstava za neophodne popravke, dvorac je ostavljen svojoj tužnoj sudbini, prepušten napadima vremena i zaborava.
Jedna firma je došla da ukloni plafone sa sprata, ostavljajući za sobom kontejner koji svedoči o pustoši koja sada vlada na ovom mestu. Nameštaj, nekada svedok prošle raskoši, leži napolju, napušten i zaboravljen. Samo jedan fliper, čudesno sačuvan, izgleda kao da čeka ruku da ga ponovo pokrene.
Uprkos svom propadanju, dvorac Pavlović ostaje fascinantan svedok istorije, ostatak veličine koji izaziva i divljenje i tugu. Potrebna je pažljiva poseta, jer čak i u svom oronulom stanju, dvorac i dalje zrači očaravajućom aurom, svedočanstvom o prošlosti koja je prošla, ali nikada zaboravljena.
